Одштампај
Јован Цвијић

        

           Др Јован Цвијић, оснивач српске географске школе, ректор универзитета, председник Српске Академије Наука, рођен је 12.10.1865. године у Лозници. Он је понесен великом љубављу према свом народу, са ретком упорношћу, самопожртвовањем до крајњих граница, научним жаром и одушевљењем створио у области науке и своје јавне делатности тако велика дела да она и данас незаменљиво служе општем прогресу и слави српског народа.
            Преци по очевој линији су му из села Врела, које се налази на Дробњачкој површини Дурмитора. Мајка му је из патријахалне породице Аврамовића из села Корените, које се налази недалеко од манастира Троноша у Јадру. Оснивачем фамилије сматра се Цвијо Спасојевић, познат као Цвијо Врело, по селу где је имао имање и кућу. Из његовог имена је изведено презиме Цвијић. Његов син Тодор је после женидбе са Маријом Аврамовић, израдио породичну кућу у Старој Вароши, издигнутом делу Лознице, недалеко од цркве и школе "Анта Богићевић". Прво школско образовање Јован Цвијић је стекао у Лозници. Ниже разреде гимназије је завршио у Шапцу. У новој средини и у тада најбоље урећеној школи био је најбољи
ђак. Поред осталих професора ту је упознао Владимира Карића (1848. - 1893.) изванредног професора географије, писца првих уџбеника и велике монографије о Србији. Године 1881. Јован Цвијић из Шапца прелази у Београд у пети разред гимназије. Волео је природне науке, физику, хемију, биологију и географију. Природно-математички одсек Филозофског факултета завршио је на београдској великој школи. Школске 1888./1889. био је професор Друге београдске гимназије. Идуће године је као државни питомац отишао у Беч, где је четири године студирао физичку географију и геологију. Докторат филозофије са главном групом географије и геологије положио је 1892.год. у Бечу. Цвијићева дисертација "Карст" издата је 1895. године и на српском језику. Године 1893. био је постављен у Београду за професора Велике школе, доцнијег Универзитета, на којем је два пута биран за ректора (1907. године и 1919. године). Установио је Географску катедру и Географски завод на Великој школи 1893. године. Основао је угледно Географско друштво 1910. године и његов Гласник 1912.
године. За председника Српске Академије Наука изабран је 1921. године и на том месту остао је до смрти 1927. године.
            Цео свој живот посветио је изучавању Србије и Балканског полуострва. Многи његови рукописи остали су недовршени. Неки од њих објављени су после његове смрти, међу њима драгоцени "Говори и чланци" у четири књиге. Иза њега остала су велика дела као што су: карст, класификација планинских система на Балканском полуострву, постанак великих балканских језера, откриће глацијалних трагова на балканским планинама, становништво а нарочито миграције, класификација и типологија сеоских и градских насеља, оцртавање најважнијих културних појаса и зона цивилизације на полуострву, реконструкција типова балканских кућа од најстаријих до најновијих итд.