Одштампај
Завичајна библиотека угостила Светлану Велмар Јанковић

Светлана Велмар Јанковић, есејиста и писац, добитник Исидорине, Андрићеве и НИН-ове награде је и са публиком из Лознице поделила утиске о начинима настајања својих романа и прозних дела не скривајући више непознатих детаља уз властите, по много чему необичне биографије, који су се нашли у књизи ''Прозраци''. Ту је њено детињство од средине тридесетих година прошлог века, вихор Другог светског рата, Информбиро, затим врло емотивно писмо оца које је адресовао  породици коју оставља да му не би било суђено по кратком поступку за наводну издају. Њен отац Владимир Велмар Јанковић био је писац и члан Недићеве владе националног спаса.
             - Када пишем ја више гурам своје ја као личност која је романсијер, историчар и социолог. Гледам да то '''ја'' избришем али то ''ја'' не дозвољава да се избрише. Шта ће сувише бити лично а шта сувише опште зависи од ритма који непрестано тражим, рекла је на књижевној вечери коју је у Лозници организовала Завичајна библиотека.