Одштампај
ОБЕЛЕЖЕН ДАН ГРАДА

Дан града 16. јун Лозница је обележила свечном академијом у Вуковом дому културе у присуству бројних угледних званица из политичког, привредног и културног живота града, суседних општина и Србије. На овај дан 1866. године Лозница је постала варошица у слободној Кнежевини Србији, кнеза Михаила Обреновића, а од тада су прошле 152 године. У послератној индустријализацији земље, убрзан је њен развој, онда су деведесете године донела неизвесност Лозничанима, да би у 21. век  ушли пуни наде и нове енергије коју су брзо изгубили. Лозница је поново била запуштена и заборављена, мала варошица на западу Србије. Тада се појавила нова енергија и људи који се нису плашили изазова. Њихов слоган је био ''За Лозницу има наде'' и уз пуно рада, али и подршке читавог Јадра, Лозница је променила своје лице, речено је на почетку свечаности.

  
 
 
  

 

Градоначелник Видоје Петровић подсетио је  да су  Јадрани и Лозничани увек када је требало били на бранику отаџбине и безброј пута показали колико је пространо њихово срце и зашто је Лозница у правом смислу речи отворен град. Подсетио је и да је Лозницу октобра 2004. затекао у групи десет девастираних, најнеразвијенијих локалних самоуправа и да је све ове године веровао да она може постати боље место за живот ако се ''упорно и поштено, ради свакодневно''.

- У овом послу, својеврсној мисији, уз нас су увек били наши суграђани, а последњих година, уз помоћ државе, реализују се пројекти који превазилазе оквире Лознице, покривају потребе овога дела западне Србије, а могу рећи и источног дела Републике Српске. У току је израда студије и пројектне документације за брзи пут са четири траке Лозница-Шабац, радови треба да почну у првој половини наредне године и да се заврше до краја 2020, а њихова вредност је око 120 милиона евра. У току је реконструкција пруге Зворник-Лозница-Шабац и железничке станице у Лозници, вредност радова је 360 милиона динара, док ће за унапређење енергетске инфраструктуре и потребе домаћих и страних компанија бити уложено око 850 милиона динара. Јуче су почели радови на проширењу капацитета за 150 нових места у ПУ ''Бамби'' вредни 63 милиона динара, следеће недеље почиње реконсрукција Улице Светог Саве (81,5), ових дана биће расписана јавна набавка за реконструкцију интерног, грудног и Одељења психијатрије лозничке болнице вредну око 400 милиона динара и изградњу болничке топлане (125) У Бањи се већ ради реконструкција Кур-салона (197), а до краја године биће урађен пут који је повезује са магистраним путем (41) - казао је он наводећи и вишемилионска улагања у комуналну и путну инфраструктуру, подршку наталитету, образовању, пољопривреди, спорту и истакао посебно скори долазак страних инвеститора.

- Најважнији је долазак две велике стране компаније које ће упослити по 1.500 радника, укупна вредност ове две инвестиције је око сто милиона евра. Ту је и компанија Рио-Тинто чија се инвестиција предвиђа на око милијарду долара. Ово је све резултат рада локалне самоуправе, вођене политиком СНС уз подршку коалиционих партнера,  председника Србије и владе. Могу да поручим да ће Лозница ускоро бити у групи од десет најбогатијих градова Србије. Све ово ме уверава да оваква јака, привредно све јача и развијенија Лозница може да иде даље. Чини ми се да је ништа више на том путу не може зауставити. Моја порука је - окренимо се будућности, гледајмо у сутра, нека време у коме смо гинули за Србију остане иза нас, хајде да у миру и слози живимо и радимо за Србију - казао је Петровић.

После уручивања градских награда, повеља и плакета, признање почасни грађанин Лознице добио је председник Србије Александар Вучић. У културно-уметничком програму изведен је сценски комад ''Слобода је сванула'' по тексту професора Зорана Тошића у реализацији Марка Станића у којем су наступили глумци Гојко Балетић, Ненад Ћирић, Лепомир Ивковић, Тихомир Арсић и оперски певач Оливер Њего и хор Удружења ''Хорови међу фрескама''. Комад је посвећен јубилеју - стогодишњици завршетка Првог светског рата у којем су учествовали и Момчило Гаврић из Трбушнице најмлађи војник Великог рата, као и Дарја Александровна Коробкина, руска болничарка која је погинула 2. октобра 1914. на Гучеву .