Sentimentalno putovanje u prošlost

Prostor je isuviše mali a reči tesne da se prisete stariji Lozničani prvog boravka u Plocku, jula 1968. godine.. Predstavnici Plocka, na čelu sa direktorom novotvorene škole ''Vuk Karadžić'' Janom Joblonskim  prevalili su 700 kilometara do svoje granice od reke Visle da hlebom i solju dočekaju Jugoslovene Svetu Pantića, učitelja  Živorada Vasića iz Gornje Badanje, mlade Lozničane Milijanu Tomić, danas Kladarin... Iz školskog orkestra  Cvijićeve škole bilo je više osnovaca, među njima i stasajući muzičar Pera Trivković... Najpre su prisustvovali otkrivanju spomen-biste  na kojoj su uklesane reči: ''Dana 8. juna 1968. godine osnovnoj školi broj 1. u Plocku dato je ime Vuka Karadžića, 1787 - 1864., velikog naučnika naroda Jugoslavije i prijatelja Poljske''. Na govornici se pojavila Danica Vasić, maturantkinja lozničke Gimnazije ''Vuk Karadžić'' prenoseći pozdrave i zahvalnost učenika iz Vukovog kraja. Ona je prenela direktan poziv Poljacima ''Nadam se da ćemo se uskoro, već kao stari znanci, videti u Loznici i Tršiću''. I bi početak... U večernjim satima  priređeno je posebno iznenađenje - priredba Doma omladine grada Plocka. Zagrljeni u zajedničkom kolu, razmenjivali su adrese, počela su dopisivanja. Domaćini su predložili da  se  svakog leta odvija uzajamna razmena  grupa đaka... Naši su posetili i Varšavu, Krakov - prestonicu Poljaka do 16. veka, silazili u rudnik kamene soli, videli fašistički logor smrti Osvijencim gde je iz 24 države u krematorijumima umoreno četiri i po miliona ljudi. Novinar šabačkog ''Glasa Podrinja'' Vitomir Bujišić je u ovom nedeljniku zapisao da je bilo suza na rastanku u Šćešinu gde reka Nisa razdvaja Poljsku i Čehoslovačku. Kao što su ih dočekali, tako su ih i ispraćali, srdačni prijatelji Poljaci.