Почетна
Програм ЕУ ПРО

Језик је живот

Вуков Тршић-Вуков сабор је својеврсна духовна моба не само људи из Јадра, Вуковог завичаја, већ и из целе Србије и свег српства, позив на заједнички рад не само онима који се тренутно о српском језику брину и старају, него и онима који тек стасавају, будућим следбеницима Вуковог дела, рекоа је Видоје Петровић, градоначелник Лознице, на завршној светковини 85. Вуковог сабора у Тршићу, у име домаћина те наше највеће културне манифестације. И сам Вук био је следбеник, нагласио је Петровић, „ следио је пут Светог Саве, а знамо да је то пут у вечност".
            Бринући о уздигнућу свог рода, Доситеј је из Европе донео класицизам и рационализам, а Вук је и саму Европу задивио представљајући јој српску културу и српску народну књижевност. И гле чуда, оба великана - један доносећи из Европе, а други носећи у Европу, ипак су ишла ка истом циљу, а тај циљ је добро властитом роду и народу - поручио је Петровић.
            - Вук, именом „заштићен од вештица" потезима свог пера, растерао је и авети и немани које су претиле опстанку српске речи. Славеносрпски језик који је претходио вуковском био је неразумљив великом броју људи, а није имао ни установљена граматичка правила, што је наговештавало његову дезинтеграцију. Какав је то језик одрођен и туђ чија реч не допире до његовог народа? Зато је Вук изабрао богати језик народних песама и умотворина - народни језик, усавршавао га и уздизао преводећи Нови завјет, а следили су га и Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош и Ђура Даничић, а онда и многи други, међу којима је и Андрић.
            Саборовање је, према Петровићевим речима, „ прилика је да подсетим да је и први Вуков сабор одржан у недељу, 17. септембра 1933. године када је епископ Јосиф најпре освештао Вукову кућу коју је Тршићанима свечано предао на употребу професор Љубомир Павловић, председник Одбора Вуковог сабора". Кућу је у име мештана примио кмет Милутин Лазић који је обећао „да Вуково огњиште прима на чување са побожношћу и поштовањем за нараштај". Памте се и речи саборског беседника доктора Волмана који је цитирао Јана Колара: - Некада више значи једна чобанска кућица него сви логори славних војсковођа".
            Дубоки смисао ових порука о чувању Вуковог дома ми који живимо у Јадру ваљано смо разумели, као и наша држава - истакао је Петровић.
            Једна умотворина, напоменуо је градоначелник Лознивце, говори да „само у завичају човек познаје страну са које сунце изгрева".
            Налазећи се на пољу културних зрачења Европе Вук је допринео подизању културне Србије, даљем богатству и талентима завичајних људи који се нигде нису без знања потврдили.Година 1864. била је година Вуковог биолошког краја, али и година једног новог почетка, година рођења светског научника у Јадру, географа Јована Цвијића. Док је у Вуковим песмама и умотворинама жуборила Жеравија, у новијем добу овде имамо све више доктора наука, универзитетских професора, студената и ђака за које говоримо да су научни подмладак јер су стварајући својим језиком кроз различите науке пронели славу Лознице и Вуковог завичаја. Они су својим делима доказали да градске улице, предграђа и четврти нису тако пуне празних људи. Сачувајмо језик чисте и бистре мисли.Језик је најсигурнија имовина у животу. Језик је живот - закључио је Петровић.


 

 

Вести
16.Октобар 2018.
Хвала на новом поду
Хвала на новом поду
Велика обнова дворане Лагатор, после ...
16.Октобар 2018.
Планинарска ескурзија
Планинарска ескурзија
Планинарење је права вежба тела и ...
15.Октобар 2018.
Највеће страдање сељака
Највеће страдање сељака
Пригодним црквеним обредом крај ...
11.Октобар 2018.
Реализација буџета и ребаланс
Реализација буџета и ребаланс
Скупштина града Лознице је усвојила извештај ...
10.Октобар 2018.
У петак - Цвијићеви дани
У петак - Цвијићеви дани
12. октобра, на дан рођења знаменитог научника ...
10.Октобар 2018.
Октобарски дани у Јадру
Октобарски дани у Јадру
У Драгинцу је 33. пут почела манифестација ...