Географски положај

•  Европа, југоисточна Европа, Србија, западна Србија;
•  Град Лозница је погранични град са Босном и Херцеговином;
•  Површина 612 км2;
•  Популација 86.413 становника;
•  44° 32′ 03′′ СГШ, 19° 13′ 17′′ ИГД;
•  59% пољопривредно земљиште, 32 % под шумом, 9% остало; 



Саобраћајна инфраструктура

•   Главни пут:
•   Е70  је 80 км удаљен од Лознице
•   Коридора 10 је такође 80 км удаљен од Лознице;
•   Магистрални  путеви:
•   М-19 који повезују град са Београдом и Босном и Херцеговином налази се на 80 км од главног пута Е70;
•   М-4 који повезује град са југом Србије;
•   Удаљеност од аеродрома: 110 км од Београда  и  130 км  Сарајева;
•  Железница: Београд - Рума - Лозница повезује град са Босном и Централном Србијом;

Рељеф

           
У рељефу града Лозница истичу се три маркантне целине: на северу Цер са Иверком, у средини басен Јадра са алувијалном равни Дрине, и на југу планински венац Гучева.

 


Клима

            Смештена између Цера и Иверка, на северу и североистоку, Влашића, на истоку, Гучева, Костајника и огранака Борање, на југу, а отворена према западу и северозападу, територија града Лозница топографијом подсећа на огроман амфитеатар - џиновску потковицу. Заклоњена планинама и њиховим огранцима од хладних северних и источних ветрова. Лозница са околином представља својеврсну оазу жупног климата, по којем се приметно разликује од поднебља суседних предела.
            Средња годишња температура ваздуха у Лозници је 11оС, стварно трајање сунчевог сјаја (ефективна инсолација) износи годишње просечно 2041 сат, у просеку се годишње излучи 800 - 1000 мм падавина, а жестина ветра је релативно мала 282 ‰. С обзиром на показатеље може се климат Лознице и њене околине окарактерисати као веома погодан.

Воде

            По водним ресурсима град Лозница је свакако међу првим у Србији. Њено водно богатство је значајно и разноврсно. Чине га површински водотоци - реке, подземне воде, обични и термо - минерални извори. Најзначајнији су: Дрина, Јадар, Лешница, Штира и Жеравија.

• 
Дрина

•  Јадар

•  Штира

Подземне воде и извори

            Територија града Лозница располаже великим резервама подземних вода. Воде су доброг квалитета и најзначајнији су извор водоснабдевања становништва и индустрије Лознице и уопште насеља у граду.
            Најснажнији извори на градском подручју везани су за раседне пукотине на којима воде из дубина и са пространим областима храњења избијају на површину. Међу њима најснажнији је извор код манастира Троноша, чија је максимална издашност 5,5 л/с. Каптиран је у чесму „Девет Југовића", са десет „лула" из којих избијају снажни млазеви кристално чисте хладне воде. Извор је прави драгуљ и својеврстан природни и културно - историјски споменик.

Термални извори

            Водно богатство и његову разноврсност на градском подручју употпуњују воде термоминералних извора. Појава ових извора везана је за бројне раседне линије, као и за некадашњу слабо изражену вулканску активност.
             Најзначајније су воде Бање Ковиљаче, које се јављају у виду више извора, а према садржају растворених хемијских елемената сврстане су у алкално - муријатичне, гвожђевите и сумпоровите. Најновија истраживања показују да је вода Бање Ковиљаче HCO3, ClNa, Ca, Mg типа, укупне минерализације 1,41 g/l, температуре око 30ºС и тврдоће (pH) 6,6.
             Бања Бадања се налази на јужној падини Иверка, у атару села Доња Бадања у долини реке Цернице. У бањи постоје два извора: „Главни извор" сумпоровите воде и „Гвоздене воде". Температура воде је 15 - 18ºС, укупне минерализације 0,8 g/l, тврдоће 7,0, са знатно повећаном радиоактивношћу.

Биљни и животињски свет

               
Код биљног света најзачајније су: бела врба, пепељаста врба, топола, црна јова, јасен, лужњак, храст, бели граб, црни граб, црни јасен, буква, багрем и др. Присутне су и заједнице зељастих биљака: траве, ливадске биљке (посебно лековито биље, као нпр. кантарион, кичица, хајдучица, мајчина душица и др.), бројне врсте јестивих гљива и пољопривредне културе.
            Реке на подручју града Лозница спадају у чисте текуће воде. Нарочито су чисте воде потока и речица које се уливају у Лешницу и Јадар, а и Дрина је веома брза и чиста. Из тог разлога се ова територија може сматрати за очувану и у погледу богатства рибљим врстама. У овим рекама се лове: сом, младица, скобаљ, пастрмка, шаран, клен, мрена, липљан, штука, смуђ, зека, платика и др.
            На територији града Лозница срећу се сисарске врсте својствене и другим теренима Србије у брдско планинском појасу. Значајне за лов су: зец, лисица, веверица, вук, срна, дивља свиња и др. На градској територији нема ендемичних врста.
            Око Дрине и њених акумулација прелећу или се кратко задржава преко 50 врста птица. За лов су значајне: пољска јаребица, јаребица камењарка, препелица, дивља патка и фазан.

Вести
12.Децембар 2017.
Ала је леп овај свет
Ала је леп овај свет
„Ала је леп овај свет", назив је ...
12.Децембар 2017.
Редовне јесење активности
Редовне јесење активности
Годишње доба које је на измаку донело је додатни ...
12.Децембар 2017.
Радови на водоводној мрежи
Радови на водоводној мрежи
Из ЈП „Водовод и канализација" ...
11.Децембар 2017.
Регионално партнерство у ...
Регионално партнерство у области туризма
Завршни догађај поводом реализације пројекта ...
11.Децембар 2017.
Чамац у 3-Д технологији
Чамац у 3-Д технологији
Прошле седмице у анексу Музеја Јадра ...
08.Децембар 2017.
Спортом против дроге
Спортом против дроге
У Спортском центру „Лагатор" удружење ...